Змијањски Вез

Змијањски вез је специјална техника којом се баве жене на Змијању, висоравни код Бањалуке у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Користи се за украшавање женске одеће и предмета за домаћинство, укључујући венчанице, шалове, хаљине и постељину.
Плаве нити на белом платну су основа змијског веза. Материјал на коме је приказана уметност израде змијског веза пролазио је кроз трансформацију, али је вез и даље задржао своје аутентичне специфичности. Прво се вез на конопљиним и ланеним тканинама, затим на памуку, а данас је овај вез представљен и на савременим индустријским тканинама. Иглом се праве крстови који се спајају у различите геометријске облике. Богатство шара и облика, од завичајног крста, јабуке и гране, цвећа и других облика представљају праву ризницу израза и значења: срећа у породици, добро здравље, здраво потомство и сл. Змијањке су своје ношње украсиле што богатијим везом, како би показале да су спремне за удају.

Најчешћи орнаменти који преовлађују у змијској вези су стилизовани биљни облици са правилном и симетричном геометријском основом. Мотив кола у облику ромба најчешће се уочава у споју змија. Постоји велики број комбинација аутомобила са мањим мотивима. Точак симболизује небо, кружно кретање, један је од симбола божанства. Ромб је такође женски симбол који означава женску сексуалност и плодност. Симболика орнамента, који српски народ назива кругом, слика је живота и света као вечног кретања, условљеног усаглашеним космичким ритмом супротности. Вез садржи снажну симболику која се преноси кроз генерације и промовише креативност, друштвену једнакост и различитост.
Змијањски вез је 2014. године уврштен на репрезентативну Унескову листу нематеријалног културног наслеђа и тиме постао светска баштина.