Споменик Мраковица

Споменик на Козари посвећен је партизанима и цивилима који су дали своје животе током Битке на Козари јула 1942. године, историјски чувене битке за око 68.000 цивила на подручју планине Козаре које су опколили добро наоружани и много јачи немачки фашисти и усташе. силе. Обруч је пробијен у ноћи 3. јула 1942. године, али већина партизана и цивила који нису успели да пробију обруч пала је у руке усташа и Немаца, који су тада над њима извршили страшне злочине. Према историјским подацима, број непријатељских војника износио је 40.000, који су се борили против око 4.000 партизана, од којих је скоро половина дала своје животе, док је око 50.000 цивила послато у Јасеновац и друге концентрационе логоре у Немачкој. У Спомен парку Козара прикупљена су имена 33.398 убијених цивила, док је судбина многих несталих остала непозната. Епска битка претворила је планину Козару у легенду и симбол партизанског отпора и неизмерног страдања цивила чија је судбина обележена бројним уметничким и књижевним делима, укључујући и сам споменик, чувену песму „Стојанка мајка Кнежопољко“ Скендера Куленовића, филм редитеља Вељка Булајића (1962), док је судбина деце са Козаре описана у филму "Дневник Дијане Будисављевић" (2019), аустријске хуманитарке која је из тадашњих Независних логора успела да спасе око 12.000 деце из концентрационих логора. Држава Хрватска (НДХ).

Споменик Козари, познат и као Споменик револуцији, један је од оних монументалних архитектонских дизајна који припадају социјалистичком модернизму бивше Југославије, настао између раних 1960-их и раних 1980-их година. То је време када су јединствени културни простор и културно наслеђе после Другог светског рата настали као наслеђе које је наџивело политичко наслеђе тадашње федералистичке државе која се урушила у крвавим сукобима током деведесетих.

Душан Џамоња (1928-2009), аутор споменика подигнутог 1972. године, сматрао је да је оквир југословенског културног простора променио парадигму визуелног уметничког израза, дозвољавајући модернистичким формама да доминирају сценама природе и изазивају диференциране перспективе и слободне интерпретације. Сакупљени су двадесетак 34 метра високи усправни бетонски стубови који чине цилиндричну целину, а фрагменти стварају илузију борбе светлости и таме, као кључног симболичког значаја. Посетилац има утисак да улази у миран храм и стоји усред круга високих стубова, почиње магична игра светлости и акустичних ефеката.